U
srpskoj štampi početkom 20. veka sportu se nije davao preveliki značaj. Najčešće se
pisalo o biciklizmu i konjskim trkama koje su okupljale veliki broj gledalaca.
Možda prvi tekst o fudbalu objavljen je u Politici, 17. Novembra 1905. godine, koji ću preneti u celosti:
,,I
kod nas se bilo uvelo igranje lopte, zvano ,,fusbal“. To je velika kožna lopta,
koja se potkačinje nogom a igrači, kojih uvek ima veliki broj, dele se u dve
partije. Sumnje nema, da nije prijatno, kada vam lopta odskoči ispred nosa a
vaš partner ili protivnik potegne nogom, pa mesto lopte svojom teškom cipelom
potkači vaš nos. Nos svakako ostaje na licu mesta, ali u takvom nezgodnom
slučaju znatno menja svoj prvobitni oblik: postaje bezobličan.
Dešavalo
se dakle i našim, srpskim igračima, da im pocuri krv na nos i iskoče varnice na
oči, ali sve se to još uvek srećno svršavalo sa dve ili čak tri isprljane
džepne marame.
Međutim
,,fusbal“ je engleska igra, i ona se igra u Engleskoj, a naročito u Americi (!?),
tako mahnito, da se prosto ni zamisliti ne da. Taj način loptanja je tako veoma
odomaćen i postoji množina ,,fusbal klubovi“. Gotovo svaki američki univerzitet
ima takav svoj klub i klubovi sa raznih univerziteta priređuju javne utakmice.
Pre
neki dan smo zabeližili, da je prilikom jednog takvog loptanja nos sina predsednika republike otišao do đavola i
da će se sad morati nad njim navršiti operacija. To i nije tako strašno, jer baš
i ako je taj mladi gospodin sin predsednika republike, ne može uvek nekažnjeno
svuda zavlačiti svoj nos.
Ali sada javljaju američki i evropski listovi za neverovatne stvari sa takvoga igranja. Početkom prošle nedelje je prilikom utakmice na harvardskom univerzitetu poginulo nekoliko mladića i više njih ranjeno, a sada javljaju iz Njujorka da su u subotu tamo poginula dva mladića i da je mnogo njih teško povređeno, i to sve od promašenoh udaraca nogom.
Kancelar
njujorškog univerziteta telegrafisao je A. Eliotu, koji uptavlja tim ludim
utakmicama u loptanju na harvardskom univerzitetu, da se odmah sazovu
predstavnici raznih univerziteta, da se ta igra ili reformiše ili ukine.
Bože
moj! A gde su im banketi, bratimljenja, svečanosti, Kalemegdani i drugo šta, pa
da se lepo svi ostanu zadrani i čitavi i nikoga ni glava da zaboli."
,,Politika“
(17. Novembar 1905, br 665)
,,Tempo“
(novembar 1974)
