Čelsi u Beogradu

Turneja fudbalskog kluba Čelsi po starom kontinentu počela je maja meseca 1937. godine iz Austrije, nakon čega su planirane još dve prijateljske utakmice u Beogradu i Zagrebu. Krunu ove letnje avanture londonskog Čelsija predstavljalo je učestvovanje na prestižnom turniru u Parizu na kojem je potvrđen dolazak najboljih evropskih klubova tog doba.

Utakmicu u Beogradu ugovorio je Fudbalski savez Jugoslavije. Prilikom pregovora o odigravanju utakmice, čelnicima Čelsija nije bilo jasno da li Fudbalski savez Jugoslavije zahteva od njih da odigraju utakmicu protiv reprezentacije Jugoslavije ili protiv S.K. Jugoslavije. Takav vid prijateljskih utakmica, klub protiv reprezentacije, je bio dosta čest 30-ih godina prošlog veka. Maja meseca 1937. šampion engleske Mančester Siti je u Berlinu poražen od reprezentacije Nemačke  3:2. Nesporazum je brzo rešen i dogovoreno je da se prijateljska utakmica izmedju S.K. Jugoslavije i Čelsija odigra 25.5.1937. na stadionu BSK-a.

Gostovanje Engleza predstavljao je i veliki nacionalni interes.

Srpska štampa je danima najavljivala dolazak fudbalskog kluba Čelsi u Beograd. Još dok su se fudbaleri Lester Sitija nalazili u glavnom gradu Kraljevine Jugoslavije, novinski stubci su bili puni hvalospeva na račun kluba iz zapadnog Londona. ,,To je tim koji je u svojim redovima uvek imao najpoznatije igrače i koji svoje utakmice igra na najlepšem stadionu u Londonu na kome je igrano i finale Nacionalnog Kupa.“(Pravda)

U stvarnosti, Čelsi je tih godina beležio velike finansijske gubitke praćene rezultatskom krizom. Sezonu su zavrsili tek na 13. mestu na tabeli. Dovodili su mnogo skupih igrača koji nisu ostavili poseban utisak.

I na samom početku turneje Čelsi je beležio loše rezultate kao i njihovi zemljaci iz Lestera. Poraženi su od Bečke Admire 3:0 i od reprezentacije austijskog grada Graca 4:2. Posle ovako lošeg starta turneje, menadžer Najton je izjavio ,,razočaran sam uslovima koje smo imali u Gracu, teren je bio toliko loš da su neki od mojih igrača skinuli kopačke i do kraja meča su igrali bosi“, ,,takođe sudija je bio na strani domaćina i direktno je uticao na rezultat.“(Pravda)

Menažer je potom dodao da je veoma razočaran reakcijom Fudbalske asocijacije Engleske koja nema razumevanja za loše rezultate: ,,dobili smo nalog iz Londona da ukoliko ne pobedimo u naredne dve utakmice u Beogradu i Zagrebu da se direktno vratimo u London jer loši rezultati nisu dobri po imidž engleskog fudbala.“(Pravda) Po njegovim rečima Fudbalski klub Čelsi je do sada bio najbolji reprezent engleskog fudbala u inostranstvu, jer su do sada odigrali 36 međunarodnih utakmica i samo na 3 meča su poraženi. Od te tri utakmice dve su ove poslednje na turneju po Austiji. 

(foto: Pravda)

S.K. Jugoslavija nije žalila materijalna sredstva za gostovanje jednog od najpoznatijih klubova iz Engleske.

U međuvremenu, uprava kluba je preko novina uputila proglas u kome se poziva članstvo da dočeka ekspediciju Čelsija na železničkoj stanici u subotu 22.5.1937. u 21:25. Dan kasnije, na stanici su bili skoro svi čelnici i igrači beogradskog kluba uz nekoliko desetina navijača i novinara.  Istaknuti član uprave domaćina Milutin Stevanović predao je buket crvenih karanfila menadžeru Najtonu u znak dobrodošlice. Čelnici Čelsija su bili oduševljeni dočekom i dolaskom u Beograd. Delegaciju gostiju predstavljao je i unuk suosnivača kluba iz zapadnog Londona, tada šestogodišnji Brajan Majers. Tim je odmah sproveden u hotel ,,Ekscelsior“ u brlizini nedavno otvorene zgrade Narodne Skupstine Kraljevine Jugoslavije. Novinari, koji su prisustvovali dočeku, takođe su bili oduševljeni profesionalizmu gostiju koji su se odmah uputili u hotel umesto u kafanu kao nedavni gosti iz Lestera... Novinari tada ipak nisu znali da je Čelzi zapravo osnovan u posebnom odeljku kafane ,,The Rising Sun“, koja se nalazila u neposrednoj blizini stadiona Fulama.

Fudbaleri Čelsija ispred hotela ,,Ekscelsior" (Foto: Pravda)

U nedelju pre podne, uprava i igrači, su razgledali Beograd. Popodne su psisustvovali prvenstvenoj utakmici nacionalnog šampionata Jugoslavije između BASK-a i  S.K. Jugoslavije. Na toj utakmici  su na delu trebali da vide svog budućeg protivnika. Međutim S.K. Jugoslavija je igrala sa rezevnim timom. BASK-u su bili neophodni bodovi na opstanak u Prvoj ligi. Utakmica je završena rezulatom 5:0 za BASK i upravo ti bodovi su na kraju bili presudni ovom klubu za opstanak u direktnoj borbi sa hrvatskim klubovima, a S.K. Jugoslavija je izgleda odmarala igrače pred prijateljski duel sa Čelsijem. Sumnje na regularnost meča su brzo zataškane. Ova prvenstvena fudbalska utakmica će ostati zabeležena kao prva na prostorima današnje R. Srbije koju je sudio jedan strani sudija, Englez Valter Levington. Ovaj delilac pravde je imao status jednog od najboljih u Engleskoj, pozvan je kao specijalni gost S.K. Jugoslavije i Fudbalskog saveza Jugoslavije, a deliće pravdu i na prijateljskoj utakmici u utorak. U znak zahvalnosti za gostoprimstvo uredno je platio godišnju članarinu od 1.200 dinara i tako postao član beogradske S.K. Jugoslavije.

Sudija Valter Levington na utakmici Jugoslavija - BASK (Foto: Politika)

Kapiten Džorž Mils (Foto: Pravda)

Igrači Čelsija na prvenstvenoj utakmici BASK - S.K.Jugoslavija (Foto: Politika)

U ponedeljak, fudbaleri Čelsija, su trenirali na stadionu BSK-a, na mestu gde će se odigrati utakmica u večernjem terminu pod svetlostima reflektora. Menadžer Najton je izjavio: ,,sutra će biti prvi put da naš tim igra pod reflektorima. To je velika novina za nas. Nadam se da ćemo se snaći u takvoj atmosferi.“ (Politika)

Popodne, funkcioneri Čelzija su posetili Oplenac i položili venac na grob ubijenom Kralju Aleksandru I Karađorđeviću.

Trening (Foto: Politika)

Trening Čelsija na stadionu BSK-a, skroz desno menadžer Najton (Foto: Politika)

Jedini ovlašćen za davanje izjava u taboru Čelsija bio je menadžer Najton. A pojedini igrači su ipak, i pored zabrane rukovodstva, tražili novac da bi komentarisali predstojecu utakmicu, što je domaće novinare veoma razočaralo. Kapiten Džordž Mils je, saznavši za ovaj skandal, seo za sto i pozvao novinare da porazgovaraju, uz reči: ,,pravilo u engleskoj je da se za izjave dobije novac, pošto sam ja u vašoj zemlji poštovaću pravila koja važe ovde i možete slobodno da me pitate za ocekivanja.“(Politika) Nakon ove izjave, stvar se u potpunosti promenila i igrači su postali otvoreniji za razgovor. Igrači gostojućeg tima su bili uvereni u pobedu u predstojećem meču, neki su čak prognozirali i pobedu od nekoliko golova razlike verovatno pod utiskom loše igre Jugoslavijinih rezervista u prvenstvenoj utakmici protiv BASK-a.

Argju 

Džorž Mils

Ulaznice za predstojeću utakmicu su bile numerisane, a na tribine stadiona je postavljeno još oko 2000 mesta za sedenje jer su se na utakmici očekivali viđeniji gosti iz sveta politike. Takođe, po prvi put, organizovana je i prodaja ulaznica u Pančevu, Zemunu i Novom Sadu.

Utakmica je trebalo da se odigra u utorak, međutim zbog lošeg vremena, koje do tada nije bilo zabeleženo u Beogradu, i kiše koja je padala ceo dan, po blatnjavom terenu nije moglo da se igra. Utakmica je uz saglasnost oba kluba odložena za sredu.

Zbog bojaznosti da stadion BSK-a neće biti popunjen, uprava S. K. Jugoslavije je na dan utakmice snizila cene ulaznica da bi ,,omogućila pristup svim ljubiteljima fudbala“.

Sutradan, kiša je i dalje padala, međutim nije bilo moguće ovog puta odložiti susret. Utakmica dva lokalna kluba, koja je trebala da bude uvertira glavnog događaja je otkazana. U  20 časova stadion je bio prazan. Tek oko 21 čas kiša je stala i publika je počela da se okuplja.

Čelzi je nastupio u sastavu: Džekson, O Her, Barber, Alum, Kreg, Viber, Spens, Argju, Mils, Rodžers i Smer.

S.K. Jugoslavija je ovu utakmicu na iznenađenje publike igrala u belim dresovima, a nastupila je u sastavu: Spasić, Dimitrijević, Radovanović, Zečević, Pogačnik, Đokić, Perlić, Savić, Lojančić, Petrovič, Milosavljević. Za domaći tim kao gost nastupao je fudbaler zagrebačkog Građanskog Pogačnik. 

Antun Pogačnik (Foto: Pravda)

Sudija Levington je dao znak da utakmica počne sa više od pola sata zakašnjenja.

Inače, glavni sudija Levingron se na utakmicu pojavio u crvenoj šajkači, želeci da pridobije simpatije publike, koju je dobio na poklon od čelnika S.K.Jugoslavije. A beogradska publika nije odobrila takav gest engleskog sudije smatrajuci ga ,,lakrdijašem“ i skoro celu utakmicu je bio praćen povicima ,,Ua, ua“. Da je kojim slučajem bio drugi protivnik i domaći sudija, verujem da bi crvena šajkača predstavljala komunističko delovanje, a ovako... eh to tradicionalno srpsko gostoprimstvo.

Kapiteni Čelsija i Jugoslavije (Foto: Politika)

Katikatura sudije Valtera Levingtona u dnevnom listu Politika

U prvom poluvremenu Čelsi je krenuo munjevito, prvih 35 minuta totalne inicijative, domaći tim je imao sreće da nijedan šut gostiju nije ušao u gol. Ali u jeku inicijative, 1:0 za S.K. Jugoslaviju, strelac Aca Petrović. Samo što se krenulo sa centra, minut kasnije, Mils je uspeo da izjednači sjajnim golom sa 17 metara. Na odmor se otišlo rezultatom 1:1. U pauzi, celukupna uprava SK Jugoslavija je podržala svoje igrače u svlačionici zahtevajući od njih da idu na pobedu. Nezvanično, ponuđeni su im novčani bonusi za eventualnu pobedu. Fudbaleri Čelsija su se zaključali u svojoj prostoriji do početka drugog poluvremena. U drugom delu utakmice se videlo da fudbaleri Čelsija nemaju snage i da su se iscrpeli onim žestokim tempom na početku utakmice, dok su igrači S.K. Jugoslavije bili jako motivisani. Golovi su se ređali kao na traci. Perlić, zatim Savić, pa opet Perlić postiže još dva brza gola, da bi pred sam kraj utakmice gol postigao, po mnogima igrač utakmice, Lojančić. Konačan rezultat 6:1 za S.K. Jugoslaviju. Utakmica je završena tek oko ponoći. Englezi su bili vidno utučeni, a publika veoma raspoložena prikazanom igrom. Nakon utakmice, jedan navijač je uspeo da preskoci ogradu i priđe sudiji Levingotnu da bi mu poklonio tradicionalnu srpsku šajkaču.

(Foto: Politika)

Oduševljenje srpskih dnevnih novina (Foto: Pravda)

Igrač utakmice Đorđe Lojančić (Foto: Politika)

U izjavama nakon meča svi su se složili da je zaslužena pobeda domaćeg tima.

Menadžer Čelzija je izjavio: ,,Ovo je najteži poraz Čelzija do sada, teren je bio dosta loš i osvetlenje na stadionu je bilo dosta slabo, moji igrači na momente nisu mogli da se orijetišu zbog mraka. Ali kako je bilo nama tako je bilo i njima.“(Politika) Ipak je Čelzi tražio opravdanje za ovakav poraz, a u tom periodu ovaj klub je imao nadimak ,,penzioneri“.

Svoj šou tajm posle utakmice imao je i Valter Levington koji je izjavio: ,,Nije mi jasna reakcija publike jer jako volim srpski narod, pre utakmice sam išao da obiđem grob neznanom junaku (tada jos nedovršen), veoma mi je drago što sam dobio tradicionalnu srpsku šajkaču koju ću poneti kući u London.“(Pravda)

Trenuci opuštanja sudije Valtera u jednoj beogradskoj kafani nakon  utakmice (Foto: Pravda)

Igrači gostojućeg tima su brzo napustili teren i uputili se u hotel. Veče je bilo predviđeno za banket koji je organizovala uprava S.K. Jugoslavije na kojem će prisustvovati svi akteri utakmice uz pojedine viđenije goste.

Čelzijevci su ipak, po svedočenju vodiča, iz hotela prvo svratili u kafanu ,,Kod Mire“ na čašicu-dve rakije, a tek potom su se uputili na zakazani banket u restoran gde su dočekani uz veliki orkestar koji je u njihovu čast svirao britansku ratnu pesmu ,,it is long way to Tipperary“. Veče se završilo oko 4 sata ujutru tako što je golman Čelsija Džon Džekson pod očiglednim dejstvom alkohola otpevao himnu Škotske.

Golman Čelsija Džon Džekson 

Po rečima organizatora, na utakmici je prisustvovala ,,najotmenija elita Beograda“. Na tribinama su viđeni: supruga predsednika vlade Milana Stojadinovića (premijer je bio opravdano odsutan zbog državničkih obaveza), zatim Engleski ambasador Kempbel, ministri Josip Rogić, Svetozar Stankovic, Đura Janković i Dragiša Cvetković, direktor londonske banke u Beogradu i mnogi drugi. Ali utakmici je prisustvovalo bar 3000 gledalaca manje od predviđenog. 

Iako je gostovanje Čelsija skupo i veliki rizik, uprava kluba je u narednim danima uveravala svoje pristalice da klub nije na gubitku. Podneli su finansijksi izveštaj u kome se piše: ,,Klub je zaradio 86.000,00 dinara, 50.000,00 je plaćeno Čelsiju, 12.000,00 je isplaćeno BSK-u za korišćenje stadiona.“

Posle debakla u Beogradu, Čelsi je krenuo put Zagreba gde je posle dosta previranja odigrao utakmicu protiv šampiona Kraljevine Jugoslavije HŠK Građanskog. Englezi su ostvarili svoju prvu pobedu na turneji rezultatom 1:0, golom Milsa.

Što zbog finansijkog rizika, ali većinom i zbog političke situacije u svetu, ovo je bilo i poslednje gostovanje tima iz Engleske u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata.

I pored velikog pritiska Fudbalske asocijacije Engleske zbog loših rezultata Čelsi je učestvovao na prestižnom turniru u Parizu. Ali ni na tom prestižnom takmičenju se nisu proslavili dobrom igrom. Posle nerešenog rezultata sa Olimpikom iz Marseja, voljom žreba plasirali su se u ½ finale turnira gde su savladali Bečku Austriju sa 2:0. Da bi u finalu pretrpeli ubedljiv poraz od italijanske Bolonje 4:1.

-U tekstu su korišćene digitalne arhive Politike i Univerzitetske biblioteke ,,Svetozar Marković"



                                                                                                                                    Nikola Radulović