субота, 21. јул 2018.

Karmen Bukurešt (Rom: Carmen București)


Između dva svetska rata, fudbal u Bukureštu se igrao na visokom nivou. Kao takav, među bogatim finansijerima klubova postao je i stvar prestiža. Ovo je priča o bogatoj porodici Moćornica i fudbalskom klubu u njihovom vlasništvu koji je bio aktivan u periodu od 1937. do 1947. godine.


Početak porodične imperije 

Na periferiji Bukurešta 1923. godine Dumitru Moćornica ozvaničio je početak rada sopstvene fabrike obuće i predmeta od kože napravljenu uz pomoć kredita i iznajmljenih mašina iz Nemačke i Velike Britanije. Iako rođen u siromašnoj porodici zahvaljujući stečenom znanju i iskustvu tokom studija u Parizu, gde je iz neposredne blizine pratio tok tehnološke revolucije, fabrika ubrzo postaje najznačajniji proizvođač obuće u Rumuniji sa dugoročnim planom da preuzme celokupno istočnoevropsko tržište. 



Formiranje fudbalskog kluba (period 1937-1940)

Ljubav prema fudbalu Dumitru ispoljava tek na samom vrhuncu poslovne moći i u trenucima uživanja u ostvarenom velikom ugledu u društvu tokom 30-ih godina. Na njegovu inicijativu formiran je fudbalski klub „Întreprinderea de Pielărie Mociorniţă”(,,Kožara Moćornica") , 1937. godine. Već u prvoj takmičarskoj sezoni 1937/38. Divizije III (treći rang),  novoformirani tim zauzima prvo mesto u svojoj severnoj grupi sa skorom od 11 pobeda, jednom nerešenom utakmicom i dva poraza uz gol razliku 47:16. U doigravanju za ulazak u viši rang poraženi su od Turde iz Bukurešta. Međutim, nakon što su pojedini klubovi odustali od daljeg takmičenja upražnjeno mesto u drugoj diviziji zauzela je Moćornica.

Na samom početku bilo je izuzetno teško probiti se kroz jaku konkurenciju. U tim trenucima Bukurešt ima pet prvoligaša čiji su fudbaleri zajedno sa onim iz Temišvara činili okosnicu reprezentacije Rumunije inače redovnih učesnika na prva tri Svetska prvenstva. Navijači u glavnom gradu su već bili opredeljeni za svoje favorite među kojima je najpopularniji bio Venus. Na njihovim terenima često su gostovali i klubovi iz inostranstva, jedni od napoznatijih su bili engleski profesionalni klubovi Čelzi i Lester koji su privukli veliki broj gledalaca. Vlasnik Moćornice je nedostatak tradicije pokušao da nadomesti velikim ulaganjima i dovođenjem kvalitetnih igrača koji će svojim igrama naterati publiku da dolazi na njihove utakmice. Rad sa mlađim kategorijama ipak zahteva puno vremena i nezagarantovani uspeh. Njihov ubrzani razvoj prekida Drugi svetski rat.


Promena rukovodstva kluba i ratni period (1940-1944)

Zdravstvene poteškoće Dumitru počinje da oseća još pre rata. Članstvo u Nacionalnoj liberalnoj stranci početkom 40-ih godina počinje da mu stvara i prve veće probleme u rukovođenju poslom. Dodatni pritisak nameće vojska koja je insistirala da se deo fabričke proizvodnje izdvoji za njihove potrebe. Danas ne postoje objavljeni podaci da li su to i učinili. Sve to će samo uticati na njegovu odluku da celokupnu fabriku, pre svega zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, prepusti na upravljanje menadžmentu i sinovima.

Godine 1940. rukovođenje nad fudbalskim klubom preuzima, po mnogima, Dumitruov sin mezimac Jon Moćornica, inače advokat po struci, opčinjen fudbalom još od detinjstva. Jedan od prvih poteza tada dvadesetčetvorogodišnjeg novog vlasnika bila je promena imena kluba u Karmen, po devojci u koju je tada bio zaljubljen. 

Ovakav čin opravdao je u jednom intervjuu za ,,Gazeta Supersportul" od 6. maja 1945. u kojem je rekao: ,,Imam dve strasti: Mladu učiteljicu života odabranu sa ukusom – pravi ukus – I jedan fudbalski klub, u kojem je njegov ukus, tu I tamo, manje uspešan”.

U ratnim prilikama samo u dva navrata se igrao nezvanični šampionat Rumunije u kojem je, po nekim izvorima, Jon Moćornica zabeležio čak i nekoliko nastupa za svoj klub. Najbolje partije, u tom periodu Karmen će zabeležiti u takmičenju za Kup sezone 1941/42. kada su eliminisani u 1/4 finalu od Venusa nakon produžetaka 2:4 (2:2).

Jon nije štedeo novac za dovođenje igrača, koristeći bogatstvo svog oca, iako rat još zvanično nije bio završen. Za Karmen je kao gost nastupao Konstantin Humis koji je  branio boje reprezentacije Grčke i Rumunije. Iz Glorije (Arad) su dovedeni Kairus Novak i Jon Siklovan. Tokom 1944. godine crvenocrne boje kluba branio je Juliu Barati možda i najbolji fudbaler koji je igrao u ovom timu tokom svog postojanja.
  
Juliu Baratki, višestruki osvajač državnog prvenstva Mađarske i Rumunije sa svojim klubovima. Takođe nastupao je za reprezentaciju Mađarske devet puta na zvaničnim utakmicama, dok je za Rumuniju zabeležio dvadeset nastupa uz trinaest postignutih golova. 


Posleratni period

Maja meseca 1945. Karmen uspeva da savlada bukureštanskog velikana, Juventus, sa 5:3, što je predstavljalo veliko iznenađenje. Ovo je sigurno jedna od najvažnijih pobeda u dotadašnjoj kratkoj istoriji kluba, kojom su konačno uspeli da skrenu pažnju ljubitelja fudbala na sebe i čime su pokazali da su završekom rata bili jedan od najboljih timova u zemlji. Ekipu je sa klupe predvodio vlasnik Jon Moćornica, iz razloga što je neposredno pred meč uručio otkaz treneru Tihaniju zbog sve većih finansijskih potraživanja. Ali ubrzo odustaje od trenernog poziva, iako je krajem 30-ih godina pohađao kurs u trenerskoj školi Arsenala u Londonu. Mesto šefa struke preuzima Lazar Sfera, inače predratni reprezentativac Rumunije koji se odlično služio i srpskim jezikom. Rođen samo 60km od Beograda u banatskom mestu Lokve, u opštini Alibunar 1909. (danas R. Srbija) u kojem i danas uglavnom žive Rumuni. Fudbalsku karijeru započeo je u Politehnici iz Temišvara praktično od osnivanja kluba da bi najbolje fudbalske godine dao Venusu iz Bukurešta sa kojom ima osvojene tri šampiosnke titule i jedan nacionalni kup. Prema kasnijem svedočenju bivšeg prvotimca Anđela Nikoleskua, ,,Jon se nije mešao u rad trenera, samo nekoliko puta je ušao u svlačionicu dok sam ja bio u timu”

Na kvalifikacionom takmičenju, odnosno prvenstvu Bukurešta, Karmen zauzima prvo mesto čime su stekli pravo učešća na prvom posleratnom prvenstvu Rumunije koje je bilo na programu u jesen 1946. godine. Tim je u međuvremenu pojačan sa nekoliko kvalitetnih igrača, uglavnom reprezentativaca Rumunije među kojima su najpoznatiji: Arpad Feteke, Mihali Tot, Trajan Jordake, Juliu Farkaš, Josif Kovač, Konstantin Marinesku i povratnik Nikolae Simatok.

Komunizam tek što je počeo da biva dominantna snaga u zemlji, Jon verovatno nesvestan promena u društvu, pa jos i buntovan, ipak se morao prilagođavati novom društvenom sistemu. Da bi obezbedio učešće svom timu u Prvoj ligi napraviće jedan ustupak vlastima protivno svojim principima, ali bio je spreman da sve da za svoj tim jer u suprotnom ne bi mogli da se takmiče. Naime, juna 1945. promenio je statut, tj organizaciju kluba registrujući ga kao sindikalnu organizaciju (,,Asociaţia Sportivă a Funcţionarilor Mociorniţă-Carmen”), ali samo formalno jer je klub i dalje podržavao organizaciono i finansijski. Privatni klub se u tom periodu nije mogao takmičiti u rumunskom fudbalu, organizaciju su morali preuzeti sindikati ili neka od državnih institucija. Iz tih razloga, kao rezultat političkih okolnosti, u nerednih nekoliko godina biće rasformisani mnogi veliki timovi među kojima su bili i višestruki šampioni Venus iz Bukurešta i temišvarski Kinezul i Ripensija.

Jon je po dobrom starom isprobanom receptu fudbalere finansirao preko fiktivnih zaposlenja u fabrici obuće. Plate su bile dobre i što je najvažnije na vreme, tako da mu nije bilo teško da privuče kvalitetne igrače u svoje redove za razliku od većine ostalih klubova u potpunosti preuzetih od strane države. Izuzetak je bila ITA iz Arada čiji je finansijer baron Franćisk von Nojman takođe ulagao mnogo novca pa su njihove međusobne utakmice u prvenstvu imale epitet derbija. Osim velike potrošnje na svoj tim, Jon je finansijski podržavao organizaciju fudbalskih turnira u Bukureštu tokom druge polovine 1945. godine.  Do početka prvog posleratnog prvenstva Rumunnije klubovi su igrali samo prijateljske utakmice na kojima će Karmen uglavnom demonstrirati silu.  Publika je sve više dolazila na njihovo igralište. Konačno su preuzeli primat u gradu.


Incident pred utakmicu sa Dinamom iz Tbilisija

Na samom kraju 1945. ministarka spoljnih poslova, Ana Pauker, pozvala je Karmen da kao jedan od najboljih klubova u zemlji učevuje na prestižnom turniru u Bukureštu na kojem je učesce potvrdio i jedan od najboljih klubova u SSSR-u, Dinamo iz Tbilisija. Takođe, Ana je u razgovoru sa Jonom insistirala na tome da gosti iz Sovjetskog saveza taj turnir i osvoje, verovatno zbog dobrih odnosa ove dve zemlje. Predsednik kluba odbija ovakav zahtev ministarke. Utakmica se nije odigrala. Rumunska štampa bila je iznenađena činjenicom da se fudbaleri Karmena nisu istrčali na teren. Samo nekoliko dana ranije novinski stubci su pompezno najavljivali utakmicu kao veličanstveni događaj na stadionu ANEF-e. Izgleda da je promena organizacija kluba bila i jedini Jonov ustupak vlastima, dalje ipak vise nije mogao.

U narednih nekoliko nedelja pokrenut je postupak protiv kluba i svih funkcionera. Aprila meseca 1946. Centralna komisija za sport izriče klubu javnu opomenu i zabranu igranja sa klubovima iz inostranstva. Do početka sampionata, oni kvalitetniji klubovi su igrali međunarodne utakmice (uglavnom iz država u okruženju), koje su u tom periodu bile veoma popularne sa velikim prisustvom publike željne dobrog fudbala nakon ratnih razaranja.


Divizija I, 1946/47.

U prvoj posleratnoj sezoni Prve divizije 1946/47. fudbalere Karmena sa klupe je predvodio Petre Stajnbah, u to vreme jedan od najpoznatijih trenerkih imena u državi. Poznat kao član reprezentacije Rumunije na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Urugvaju. Tokom igračke karijere sa uspehom je branio boje  Uniree Trikolor iz Bukuresta sa kojom ima osvojenu šampionsku titulu 1928. godine. Prve polovine 30-ih godina, Petre je dva puta putovao u London kako bi proučavao rad trenera Arsenala Herberta Kartmana. Tim su u međuvremenu pojačala još dvojica reprezentativaca: George Popesku i Valentin Stančesku. Po partijama koje su fudbaleri pružili tokom sezone, mogao se primetiti drugačiji sistem igre i neka nova postavka igrača u odnosu na ostale timove. Na žalost, ni ova takmičarska godina nije protekla bez incidenata. U zimskoj pauzi, početkom 1947. godine, igrač sredine terena Nikolae Simatok emigrirao je u Italiju čime su glavobolje vlasnika kluba koji je bio pod prismotrom postale jos veće. Fudbaleri Karmena su u šampionatu postigli čak 90 golova u 26 prvenstvenih utakmica, dovoljno za drugo mesto na tabeli. Ostale su zabeležene velike pobede protiv Krajove 6:0, Ćokanula 6:2, Plahove iz Ploeštija 13:0 (po pet golova na meču su postigli Marian Basil i Josif Kovač) i jedna od najboljih utakmica Petrovih momaka u pobedi protiv šampiona ITE iz Arada 5:2 pred 20000 gledalaca. Takođe istorija pamti i loše partije, poraz od Rapida na svom terenu 0:5 i Flakare u gostima 5:2. Nekako se uvek dešavalo da posle velike pobede sledi loš rezultat već u narednom kolu. Nedostajali su oni izgubljeni bodovi protiv timova koji su na kraju sezone, završili na dnu tabele da bi se do kraja borili za titulu šampiona. Na prvom mestu fudbalerima Karmena bila je lepa predstava za gledaoce, dobri potezi, dobar dribling, aplauz i osećaj divljenja. Na kraju prvenstva ITA je bila ubedljiva na prvom mestu jer su, po rečima rumunske štampe, ozbiljnije pristupili takmičenju iako nije bilo prevelike razlike u kvalitetu ova dva tima. 

 Karmen, 1946. (foto: historia.ro)

1947.

Presudna utakmica u istoriji kluba

Na jednoj utakmici, leta 1947. godine, pred sam početak prvenstva 1947/48. Karmen je savladao svoje redovne mušterije Ćokanul sa 6:0. Međutim, kao da ovako visok rezultat Jonovim fudbalerima nije bio dovoljan, pa su na terenu počeli da prave nesvakidašnje scene. Napadac Marian Bazil (najbolji strelac u istoriji kluba) predriblovao je golmana gostiju, pa se potom ponovo vratio ispred njega. Isti igrač je seo na loptu blizu centra igrališta čekajući protivnike da ga napadnu. Ovakve stvari izazvale su veliki smeh u publici. Sportska štampa nije štedela fudbalere Karmena kritikujući ih za ponižavanje protivnika. Dešavanja sa ove utakmice kao da samo potvrđuju Jonove reči u jednom od ranijih intervjua za ,,Gazeta Supersportul” u kome kaže da ,,nijedan trošak nije prevelik ukoliko želite šou”

Kazna je ovog puta bila rigorozna. Centralna komisija za sport i Fudbalski savez Rumunije su samo sedam dana pre početka šampionata isključili Karmen iz Prve divizije na osnovu izjava svedoka, smatrajući ih za ,,neprijatelje sporta" a njihove gestove na utakmici kao ,,ponižavanje radničke klase". Iako su kaznu izrekle sportske institucije one su ipak bile pod velikim uticajem politike čije su se odluke donosile ,, odozgo". Jednostavno nisu bili podobni da bi se takmičili u najvišem rangu rumunskog fudbala jer su previše svojim pojavom i najviše ponašanjem izazivali celokupan režim. Sutradan, na sastanku sa članom uprave, fudbalerima je saopšteno da su slobodni u izboru novog kluba čime je Karmen i zvanično rasformisan.

Upražnjeno mesto u Diviziji I će zauzeti AS Amata iz Bukurešta (kasnije Steaua) dok je maja meseca 1948. poniženi Ćokanul ušao u fuziju sa Unireom Trikolor čime je stvoren tim ministarstva unutrasnjih poslova Dinamo Bukurešt.

Fudbalerima nije bio problem da nađu nove angažmane, većina ih je prešla u bukureštanske klubove. George Popesku će pojačati Steauu, gde je ostao zapisan kao prvi kapiten i najbolji strelac u premijernoj sezoni vojnog kluba u Diviziji I. Anđelu Nikoleskuu pripada veliki značaj u razvoju Dinama iz Bukurešta i kao igrač i kasnije kao trener. Stadion ASA Rapid (nekada Rapid Bukurešt) danas nosi ime po Karmenovom golmanu Valentinu Staneskuu, ali pre svega zbog trenerskih zasluga tokom druge polovine 60-ih godina. Fabian Josif je pojačao Torino (prvi stranac u istoriji kluba) sa kojim će već sezone 1947/48. osvojiti šampionsku titulu u Italiji. Jevrejin nemačkog porekla, Norberdo Hofling se još godinu dana zadržao u rumunskom fudbalu. Sezone 1948/49. prelazi u budimpeštanski MTK gde je odlično funkcionisao u tandemu sa legendarnim Šandorom Higenkutijem. U nastavku igračke karijere između ostalog nastupao je za rimski Lacio. Kao trener ima jedan osnojen Kup sa bejgijskim Brižom 1967. godine. Trener Petre će odmah po gašenju Karmena preuzeti Utu iz Arada sa kojom je već naredne sezone osvojio duplu krunu. Ali i on je bio prinuđen nešto kasnije da napusti zemlju pre svega zbog svog nemačkog porekla. Priča ne bi bila potpuna bez pomena emigranta Nikolae Cimatoka koji je, nakon oporavka od upale pluća zarađene na putu do Italije preko jugoslovenskih planina, karijeru nastavio u Interu iz Milana i Breši da bi vrhunac ostvario u Barseloni sa kojom je za tri sezone osvojio jednu šampionsku titulu i dva nacionalna kupa.

 Nikolae Simatok kao član Barselone

 Josif Fabijan, između ostalog osvajač duple krune sa Sportingom iz Lisabona sezone 1953/54.

Norbert Hofling, 72 utakmice 25 golova za Lacio

Tužna sudbina porodice Moćornica

Na prvim posleratnim izborima u Rumuniji marta 1948, Komunisticka partija osvaja preko 95 procenata glasova čime su svi dotadašnji potezi komunističkih vlasti dobile punu ,,podršku" i na papiru. Ne moram da spominjem detalje u kakvim su uslovima izbori održani kada je cela država bila pod uticajem Sovjetskog saveza. Samo nekoliko meseci kasnije Dumitru i njegov sin Jon su uhapšeni iako su ih družebriznici savetovali da emigriraju, sto su oni odbili. Sa druge strane osnivač i finansijer šampiona UTE (ITA) iz Arada, Franćisk von Nojman, na vreme napušta zemlju, ponovo postupivši pribranije možda i ozbiljnije od svojih kolega fabrikanata iz Bukurešta, uostalom isto kao sto su i njegovi fudbaleri uradili na terenu u proteklom prvenstvu. Sva imovina porodice Moćornica je konfiskovana. Dumitru će većinu vremena provesti u zatvoru u Zinlavi u Piteštiu gde mu je, po nekim izvorima, više puta ponuđeno da radi za ,,sekuritateu” što je on takođe odbio. Preminuo je 1953. godine u siromaštvu. Danas se smatra za jednog od pokretača Rumunske ekonomije. Jon je nakon 7 godina provedenih u zatvoru radio kao fizički radnik u fabrici. Godine 1970. ipak napušta zemlju nastanivši se u Kanadi. Preminuo je u Montrealu 2005. godine u 88. godini života. 


Današnjica

Grupa entuzijasta uz pomoć sponzora je 2017. godine ponovo formirala fudbalski klub uz dozvolu porodice Moćornica da se koristi staro ime Karmen. Gost na prvoj utakmici od ponovnog osnivanja bio je Bukureštanski ASA Rapid. U četvrtnom rangu takmicenja sezone 2017/18, odnosno bukureštanske lige, takmičili su se timovi poput CSA Steaua (klub formiran nakon što je vojska dobila sud protiv predsednika FCSB Đ. Bakalija), ASA Rapid Bukurešt (novi klub koga podržavaju navijači starog Rapida, koji je bankrotirao 2016.), AS Venus (rasformisan 1949, ponovo oformljen 2014.), Progresul ( poznat i pod nazivom Nacional Bukurest) i naši danasnji junaci fudbalski klub Karmen... 


.
(foto: Carmen București official)

Kao da je fudbal u Rumuniji obrnuo jedan pun krug i sada počinje ponovo od početka. U svakom slučaju sve nekako liči na pokušaj da se reše istorijske nepravde u fudbalu nakon 1948. godine. Samo, čini mi se, kasno...



Nikola Radulović